Najlepše bašte sveta

                    

                  

                                                 Pogledajte najlepše vrtove sveta!

Advertisements
Objavljeno pod Čuvajmo prirodu | Ostavite komentar

Panda-ugrožena vrsta

Velike pande žive na obroncima planina u centralnoj Kini, u provincijama  Sečuan, Saanxi i Gansu. Nekada su živeli u ravničarskim regijama, ali krčenje šuma, zemljoradnička proizvodnja i druge vrste razvoja ljudskog roda, naterale su ove impozantne sisare da počnu da naseljavaju obronke planina.

Velike pande, crno-beli medvedi, imaju oblik tela tipičan za medvede. Crno krzno imaju samo na ušima, oko očiju, oko vrata, na nogama i ramenima. Ostatak tela im je prekriven belim krznom. Iako naučnici ne znaju zašto ove neobične mede imaju crno-belo krzno, pretpostavlja se da im ovakav jasan raspored boja omogućava efektivnu kamuflažu, odnosno utapanje u okolinu koja je prekrivena snegom, stenama i senkama. Debeli vuneni ogrtač im omogućava da zadrže toplotu u hladnim, šumovitim delovima njihovog staništa. Velike pande imaju ogromne kutnjake i jake mišiće vilice, koji im omogućavaju da sažvaću debele bambusove stabljike. Mnogima su ove velike, zdrepaste, nezgrapne životinje izuzetno simpatične, ali velike pande umeju da budu i vrlo, vrlo opasne. Uostalom, kao i svi drugi medvedi.

Velike pande su, kada su postavljene na sve četiri šape, visine od 60 do 90cm, a dužine oko 120 do 180cm Mužjaci su veći od ženki i dostižu težinu od oko 115kg, dok ženke jedva dostižu težinu od oko 100kg.

Velike pande se vode kao ugrožena vrsta, odnosno nalaze se na crvenoj listi ugroženih životinja. Ostalo je još samo oko 1.600 jedinki u divljini. Oko 160 pripadnika za stanište imaju zoološki vrt i odgajivačke centre širom sveta, a najviše u Kini. Nije sigurno koliko dugo žive velike pande u divljini, ali ono što je sigurno, jeste činjenica da znatno duže žive u zoološkim vrtovima i odgajivačnicama. Kineski naučnici su došli do zaključka da ove velike životinje mogu da dožive 35 godina. Hsing-Hsing, veliki panda kineskog nacionalnog zoološkog vrta je 1999. godine uginuo u 28. godini.
One žive u zimzelenim šumama bogatim lišćem i bambusom, na nadmorskim visinama od 1.500 do 3.000m. Pljuskovi i gusta magla, obavijena teškim oblacima, tokom cele godine, karakterišu ove šume. Ishrana velikih pandi se u 99% slučajeva bazira na bambusu. Preostalu hranu čine druge trave i poneki mali glodar. U zoološkim vrtovima, pande jedu bambus, šećernu trsku, pirinčanu kašu, posebne biskvite, šargarepe, jabuke i slatki krompir. Velike pande žive u bambusovim šumama već milionima godina. Zahvaljujući tako dugom stažu, one su razvile izuzetno visok stepen prilagođenosti.

Milioni posetilaca zooloških vrtova uživaju da gledaju pande kako jedu, jer to predstavlja jedinstven prizor. Velike pande obično jedu sedeći, i to u pozi koja je u potpunosti ista kao poza u kojoj se čovek nalazi kad sedi na podu. Ova poza im omogućava da im prednje šape budu slobodne, kako bi lakše mogle da uhvate i polome bambusove grančice. Uz to, one imaju i jedan pseudo prst, koji im olakšava hvatanje ovih grančica. Taj dodatni kvazi prst predstavlja ustvari izduženu, uvećanu kost zgloba, prekrivenu kožnim jastučićima.

Obzirom na to da većina hrane, koju velike pande unesu u svoj organizam, jednostavno prođe kroz njihovo telo, one moraju da unesu srazmerno mnogo hrane u svoj organizam. Tokom jednog dana, one pojedu između 9 i 18 kg bambusa da bi zadovoljile svoje potrebe za hranljivim materijama. Što znači da, da bi panda unela ovoliku količinu hrane, mora da provede između 10 i 16 sati tragajući za hranom i jedući je. Kada ne jedu, velike pande ili spavaju ili samo odmaraju, ležeći.

Najveći deo potrebe za vodom one zadovolje unošenjem bambusa i trava. Oko 90% bambusa i oko 50% trave, čini voda. Međutim, ova količina vode pandama nije dovoljna, tako da one svakodnevno moraju dodatnu vodu da unesu na uobičajen način – iz reka ili potoka.

Velike pande dostižu polnu zrelost između četvrte i osme godine života. Njihova sposobnost reprodukcije traje sve do njihove dvadesete godine. Ženke dožive ovulaciju jednom godišnje, na proleće i samo 3-4 dana pre i posle ovulacije postoji mogućnost začeća. Trudnoća kod pandi traje 95 do 160 dana. Iako mogu da se rode dva novorođenčeta, obično samo jedno preživi. Mladunci velike pande ostaju uz majku dok ne napune tri godine i tek onda započinju samostalni život. To znači da ženka može da rodi samo jedno mladunče na svake dve godine.

Nakon rođenja, mladunci su u potpunosti bespomoćni. Stoga, majka mora da uloži priličan trud da bi odgajila svoje mladunče. Po rođenju, mladunče ima između 85 i 140 grama i veličine je pakovanja margarina, odnosno oko devetsto puta je manje od svoje majke. Boja kože mu je roza, jer još uvek nema dlaku i po rođenju je u potpunosti slepo. Njegove oči se otvaraju tek nakon 6 do 8 nedelja života i nije u mogućnosti da se kreću do trećeg meseca života.

Do skora se verovalo da su pande samotnjaci i da se mužjaci i ženke sastaju samo u vreme parenja. Međutim, ovo mišljenje je opovrgnuto. Pronađene su grupe pandi koje naseljavaju velike teritorije i sreću se i van sezone parenja. Najveći deo vremena, panda provede jedući, spavajući ili u potrazi za hranom. Ono što ih bitno razlikuje od ostalih medveda, jeste to što one ne padaju u zimski san.

 

Objavljeno pod Zanimljivosti o životinjskom svetu | Ostavite komentar

Zanimljivosti o životinjama

                                    Da li ste znali…
                                Ah ta divna stvorenja
… kameleonov jezik je duži dva puta od njegovog tela

… nojevo oko je veće od njegovog mozga

… najveće  jaje ima noj, a najmanje kolibri – nojevo je jaje 2000 puta veće od kolibrijevog

… anakonda, najveća zmija na svetu, mladunče rađa a ne leže iz jaja

… jedina domaća životinja koja se uopšte ne spominje u Bibliji je mačka

… pre 4000 godina u Egiptu za ubijanje mačke kazna je bila – smrt

… otkrivena je najmanja riba na svetu, vrsta koja živi u vlažnim močvarnim područjima jugoistočne Azije; kada dosegne maksimalnu veličnu, veličine je komarca

… najstariji pas u istoriji bio je labrador pod imenom Ađutant; on se rodio 14. avgusta 1936, a uginuo 20. novembra 1963. – živeo je 27 godina i 3 meseca

… najbrži psi na svetu su hrtovi, a mogu trčati brzinom većom od 70 kilometara na sat

… za jedan kilogram meda pčele moraju posetiti 4 miliona cvetova i preći put 4 puta duži od Zemljinog obima

… komarci imaju zube

… mačke ne osećaju sladak ukus

… slon može pojesti i do 300 kilograma hrane dnevno

Objavljeno pod Zanimljivosti o životinjskom svetu | Ostavite komentar

Devojčica koja je utišala svet na 6 minuta

Pre dvadeset godina dvanaestogodišnja devojčica Severn Suzuki  govorila je na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Janeiru.Slušali su je bez daha mnogi političari,ekonomisti,naučnici,novinari,predstavnici raznih organizacija.Posle govora neki su pljeskali a neki plakali ali nažalost niko od njih je nije poslušao ni najmanje.

Objavljeno pod Čuvajmo prirodu | Ostavite komentar

Za male ljubitelje prirode i radoznalce

 

      Priroda je prepuna tajni.Čovek je deo prirode,ona ga okružuje,ona mu omogućuje život.Sve što čovek napravi  vezano je za prirodu.Zbog toga se čovek trudi da što više i bolje upozna  tajne prirode.

Ovaj blog  je namenjen  učenicima petog razreda osnovne škole kao i svim ostalima koji vole biljni i životinjski svet i žele da nauče kako da ga sačuvaju od uništavanja.

Objavljeno pod Uvod | Ostavite komentar